Home > Društvo > Kristina Antić: Sve veća interesovanja mladih za povratak na selo

Kristina Antić: Sve veća interesovanja mladih za povratak na selo



Za naš portal govorila je mlada i perspektivna Kristina Antić po struci master agroekonomije i doktorant na Poljoprivrednom fakultetu. 

Koliko se mladi interesuju za dodelu seoskih kuća koje sprovodi Ministarstvo za brigu o selu?

Interesovanje mladih za povratak na selo je poslednjih godina u porastu, o čemu svedoči i program Ministarstva za brigu o selu. Naime, radi se o programu povratka mladih na selo, gde Ministarstvo daje do milion i dvesta hiljada dinara za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. Cela Srbija je obuhvaćena ovim programom, pri čemu sela u Vojvodini prednjače, zbog sređenih imovinsko-pravnih odnosa, kao i same infrastrukture sela, ali ne zaostaje ni jug Srbije. Ovo je idealna prilika da se mladi vrate selu, jer Srbija je ,,zemlja seljaka“, pri čemu kada to kažem, mislim na vredne ljude i velike domaćine.

Da li se seoski turizam vraća u Srbiji na ,,velika vrata“?

Kada je reč o seoskom turizmu, gotovo sam sigurna da se Srbija turistički razvija. Kada to kažem mislim pre svega na razvoj vinskog turizma. Srbija je nekada bila zemlja vina, ali se zahvaljujući podršci države, a pre svega predsedniku države Aleksandru Vučiću, osećaju veliki pomaci na ovom polju. Kroz razvoj vinskog turizma, male vinarije dobijaju na značaju, jer je to između ostalog i način da prodaju svoje proizvode široj masi. Takođe, kada je reč o seoskom turizmu, poslednjih godina, a posebno od pandemije KOVID 19 primetan je porast kako povratnika na selo, tako i ljudi iz Srbije i regiona koji obilaze naša sela. Srbija je država koja ima velikih potencijala za razvoj seoskog turizma, tako da se iskreno nadam da će se u budućnosti ova grana više razvijati.

 Na koji način država i lokalne samouprave podstiču građane da se vrate na selo?

Jedan od najvažnijih modela su, kao što sam i rekla, podsticaji Ministarstva za brigu o selu. Naime, resorno Ministarstvo već tri godine, na čelu sa ministrom Milanom Krkobabićem, sprovodi ovaj program, a koliko je uspešan govori i podatak da smo pre par dana dostigli brojku od 2.031 seoske kuće sa okućnicom koja je dobila svog domaćina. Takođe, tu imamo i program Miholjski susreti sela u Srbiji, koji organizuje Ministarstvo za brigu o selu, a zanimljiv je podatak da je pre par nedelja ministar Krkobabić potpisao ugovore sa 95 jedinica lokalne samouprave i da se ove godine očekuje poseta rekordnih 200.000 posetilaca. Kako smo mogli da čujemo od resornog Ministarstva u pripremi je i program, koji će biti sproveden na jesen, a to je program za pokretanje privrednih aktivnosti. Pored toga, Ministarstvo ima i program za dodelu mini buseva, čime je znatno olakšan život ljudi na selu.

Koliko su seoske zadruge važne za život na selu?

Važnost postojanja zadružnog ujedinjenja je velika, posebno za male poljoprivrede proizvođače, kao i zbog usitenjenosti poseda, što je jedan od velikih problema u srpskoj poljoprivredi. Ujedinjenjem u zadruge, rešio bi se veliki proj problema sa kojima se naši poljoprivredni proizvođači suočavaju. Postojanje zadruge u selu je garancija opstanka sela, ali i naš put za ulazak u Evropsku uniju. Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja zadruga, po ideji ministra Milana Krkobabića, i u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU, sprovodi se u Srbiji već pet godina. Od početka sprovođenja ovog programa formirano je preko 1000 novih zadruga, a koliko je to važan podatak, govori i činjenica da je u predhodnom periodu godišnje bilo gašeno i do 100 zadruga, a da se ni jedna nova nije osnovala.

Da li država treba dodatno da podstiče očuvanje seoske tradicije i kulture?

Mišljenja sam da je država već napravila značajne korake na putu preporoda srpskog sela, o čemu govori i Nacionalni program za preporod sela. Svakako da ima tu još prostora za nadogradnju, pa tako recimo nama ništa ne znače rekonstrukcije domova kulture po selima, ako se ne omogući tim ljudima da imaju društveni život na selu, takođe ako imamo više ljudi u jednom selu, onda će to selo imati i lekara opšte prakse na raspolaganju svakodnevno, kao i poštu i prodavnicu. Moram da naglasim, da su ideje ministra Milana Krkobabića na putu opstanka i postojanja srpskog sela, značajno doprinele, da se posle niza godina, setimo da je Srbija zemlja sela, i da svi mi na neki način vučemo korene iz sela, kao i da je za budućnost naše zemlje važno da nam sela žive.

 Vaša poruka mladima zbog čega bi trebalo da se vrate na selo?

Moja poruka mladima je da selo jeste budućnost Srbije, i da svako ko sebe vidi na selu, treba da se vrati i otpočne svoj život sa svojom porodicom, a posebno zbog činjenice da ima veliku podršku države i resornog Ministarstva. Takođe, mislim da će se u godinama koje dolaze, sve više mladih vraćati selu, jer nigde nema tako zdrave hrane, čistog vazduha i života sa mnogo manje stresa, kao na selu.



Možda vas i ovo interesuje
foto: privat.arh. Instagram
Ivana Petarić: Mladi moraju biti uporni i istrajni
Predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić sa Paulom Hickey-em iz Evropske investicione banke obišli pijacu
Konkurs za vatrogasce
KONKURS ZA VATROGASCE
Ministar Vulin: Prioritet u narednih godinu dana uspostavljanje policajaca pozornika

Ostavi komentar