Dnevna preporučena doza joda od strane SZO iznosi 150-300 mikrograma. Mnogi naučnici se ne slažu, jer se ova kalkulacija temelji samo na potrebi štitne žlezde za jodom da bi se izbegla gušavost. Dr Guy Abraham, profesor akušerstva, ginekologije i endokrinologije na Medicinskom fakultetu UCLA, predlaže da se dnevni unos joda poveća na 13 miligrama, što bi se izjednačilo sa količinom koju unose Japanci.
foto: Shutterstock
Ljudsko telo ne može proizvoditi niti skladištiti jod, pa je stoga neophodno da se svakodnevno unosi, a ovaj mineral ima sledeće izuzetno bitne odlike.
- Jod ima odlična antibakterijska, antivirusna, antigljivična i antiparazitska svojstva
- Jod pomaže u prevenciji mnogih bolesti
- Jod utiče na naš imunitet tako što uklanja slobodne radikale i štiti ćelije od oksidativnog stresa. Osim toga, podstiče aktivnost drugih antioksidanasa u organizmu
- Jod osigurava pravilan rad štitne žlezde
- Manjak joda u trudnoći može imati ozbiljne posledice i za majku i za bebu. Nedostatak joda u prvom tromesečju može uzrokovati mentalnu retardaciju
Unos minerala je najbolji putem hrane i pića. Takav unos je mnogo korisniji nego kada se koriste suplementi.
Najbolji izvori joda u ishrani su alge, morska riba, morski plodovi i jodirana so.
Klasična kuhinjska so je dostupna sa i bez joda, a mnoge popularne soli, poput morske soli i ružičaste himalajske soli ne sadrže jod. Dodavanje soli u hranu može povećati rizik od drugih zdravstvenih problema kao što su visok krvni pritisak i bolesti srca, tako da se preporučuje oprez prilikom korištenja. Ako odlučite da dodate so, uverite se da je označena kao „jodirana“.
Lepota i zdravlje dolaze iznutra, veoma je važno šta unosite u svoj organizam hranom i vodom.
autor: Goran Jovanović
